Dani provedeni na Cinema City-ju me uvek čine very jolly. Još je i vreme savršeno za otvorene trgove sa platnima, parkove, higly klimatizovane sale (btw, počela sam da nosim dokolenice na prikazivanja. Namontiraš se da se ne istopiš na spoljašnjih 35 - suknje, haljine i sandale - i onda uđeš u salu i krene kočenje, krckanje i zviždanje tela. E neće moći. Onda lepo navučem dokolenke, uvijem se u džemper, tripujem da je novembar i uživam u filmu) i dokumenatrce.
Nekako, dramčuge su za ispod jorgana.
Hvala lepo.
Eventualno neka komedija.
Ali dokumentarci make me happy na 30+.
I crveno pivo.
Da podseti da nije sve tako sivo.
Shooting vs Shooting
12 Angry Lebanese
Cinema Komunisto
a ovo equal rights and justice je natpis sa jedne majice-poklona i sve ono čime me fasciniraju timovi koji snimaju ove dokumentarce... hvala im.
0 comments: